Кључ не ре чи: уки јо-е, Ја пан, са вре ме на умет ност, кул тур на апро при ја ци ја, транс-кул ту ра ли зам, Бо сна и Хер це го ви на Увод Пе сник и

Удру же ње гра ђа на Ар ти кал: Дру штво за не го ва ње и промови са ње са вре ме ног и слобод ног умет нич ког стваралаштва, Бе о град; Плат фор ма Trans-Cul tu ral Di a lo gu es, Бар се ло на, Шпа ни ја и Ал жир, Ал жир DOI 10.5937/kultura1547168T УДК 75.04 75.071.1 Кафеџић М. стручни рад УКИJО-Е ИЗ МЕ ЂУ ПОП АР ТА И (ТРАНС)КУЛ ТУР НЕ АПРО ПРИ ЈА ЦИ ЈЕ О РА ДУ МУ ХА МЕ ДА КА ФЕ ЏИ ЋА МУ ХЕ Са же так: Овај рад ана ли зи ра, с јед не стра не, умет нич ко де ло Муха ме да Ка фе џи ћа Му хе, а с дру ге, про ма тра зна че ње и при ме њивост те о ри ја кул тур не апро при ја ци је на ње гов рад. Циљ ра да је да пред ста ви сло жен по сту пак пре у зи ма ња то ко ва и по ја ва из истори је умет но сти, на при ме ру Ка фе џи ће вог ра да ја пан ских уки јо-е др во ре за (XVII-XIX век) и Аме рич ког Поп ар та (XX век), ко ји контек сту а ли за ци јом и ино ва тив ним тре ти ра њем до би ја но ва зна чења и чи та ња. На кра ју, у кон тек сту Бо сне и Хер це го ви не, на ме ра ми је да за го ва рам иде ју ка ко Му хин умет нич ки рад има од ли ке не при па да ња ло кал ној сре ди ни, тра ди ци ји и по се ду је, по сле дич но, јед но транс-кул тур но усме ре ње. Ме ђу на ве де ним де ли ма се на ла зе се ри је ра до ва по пут 100 Vi ews of Ukiyo-e, Vo lu me I: Ma sters, омаж уки јо-е тра ди ци о нал ним умет ни ци ма од XVII до XIX ве ка те ма тизу ју ћи низ пред ста ва (по зо ри ште, ми то ло ги ја, еро ти ка, са му ра ји, кур ти за не, пеј за жи, жи во ти ње); за тим се ри је Hi story re-pa in ting и Ja pa ne sque ко је се по и гра ва ју са кон тек стом Бо сне и Хер це го вине; 100 ве ли ких та ла са ко ји чи не омаж и ин тер пре та ци ју у ви ду му ра ла/улич не умет но сти Хо ку са и је вог Ве ли ког та ла са Ка на га ве; као и Uta ma ro Lic hten stein ко ја са ху мо ром ди рект но ре фе ри ше исто вре ме но на умет ни ке Ро ја Лих тен штај на и Хо ку са и ја, два бит на узо ра Му хи ног ра да. 168

Кључ не ре чи: уки јо-е, Ја пан, са вре ме на умет ност, кул тур на апро при ја ци ја, транс-кул ту ра ли зам, Бо сна и Хер це го ви на Увод Пе сник и умет ник Ха рис Ре ка но вић је по во дом ра до ва 100 По гле да на уки јо-е (100 Vi ews of ukiyo-e) ре као Сун це можда и из ла зи у Ја па ну, али за си гур но сва ку ве чер ли је же у кре вет са Му ха ме дом Ка фе џи ћем. 1 Ова ме та фо ра пред ставља са мо илу стра ци ју у ко јој ме ри је овај умет ник ин спири сан умет но шћу и кул ту ром Ја па на. У ви ше на вра та ми је на по ме нуо да ТВ не гле да од 1996. го ди не и да сва ки дан погле да ма кар је дан ани ме (ani me) филм или се ри ју. Од 2001. го ди не све ње го ве сли ке но се од ли ке сти ла ко ји је са гра дио на ба зи гра фич ке тех ни ке и те ма ти ке ја пан ских уки јо-а изме ђу XVII и XIX ве ка и сли кар ства поп ар та XX ве ка из САД. Ве ру јем да је до са да ус пео да се по ве же са ве ћи ном фа но ва ја пан ске по пу лар не кул ту ре у БиХ, Ср би ји и Хр ватској, да ја пан ска ам ба са да у Са ра је ву зна за сва ку ње го ву изло жбу и до га ђај, као и да је прак тич но не мо гу ће да би ло ко ји умет ник из Ја па на бу де у зе мљи, а да он за то не зна. У пар на вра та сам у раз го во ри ма са мо јим ко ле га ма ре као за ње га да је бо сан ски ја па нац. Ни сам му то још ре као. За не ко га мо жда оп сед ну тост, а за дру го га искре на по све ћеност, рад Му ха ме да Ка фе џи ћа Му хе је ду бо ко уко ре њен у ме то ди пре у зи ма ња те ма и тех ни ка из исто ри је умет но сти, из бе га ва ју ћи ола ко сме шта ње ка ко у вре ме, та ко и ло кал ну/ ге о граф ску сре ди ну. Мој циљ је у овом тек сту да са гле дам ње гов умет нич ки по сту пак ко јим кре а тив но ин тер пре ти ра сво је уз о ре (од ко јих су ја пан ски мај сто ри уки јо-еа нај за ступље ни ји), про цес и кон текст кул тур не апро при ја ци је, као и тран скул ту рал на по сле ди ца овог ме ша ња и (не)при па да ња јед ном ме сту. Дру гим ре чи ма, на ко ји на чин умет ник присва ја њем (апро при ја ци јом) 2 гра ди свој ко смо по лит ски иденти тет на ба зи кул ту ре ко ја је (при вид но) вре мен ски уда ље на и кул ту ро ло шки дру га чи ја. 1 Стој са вље вић, A. (2012). Поп арт и поп арт, 100 Vi ews of Ukiyo-e, Volume I: Ma sters, Град ска га ле ри ја Би хаћ и http://mu ha on li ne.co m/. 2 У ра ду ко ри стим сва три из ра за (пре у зи ма ње, при сва ја ње, апро при ја ција) са исто вет ном те жњом. Пр ва два пред ста вља ју нај по год ни ји пре вод на срп ски, док је тре ћи по зајм ље ни ца из ен гле ског је зи ка ка ко у духу са мог зна че ња ре чи, та ко и са ре фе рен цом на из раз ко ји је ши ро ко прихва ћен у струч ној ли те ра ту ри. 169

Илустрација 1 Nanso Satomi Hakkenden, On the Roof of Horyu-ji after Toyokuni III, серија 100 Views of Ukiyo-e, Volume I: Masters, 2011; Мухамед Кафеџић Муха http://muhaonline.com/ Илустрација 2 Ama and octopus after Hokusai, серија 100 Views of Ukiyo-e, volume I: Masters, 2011; Мухамед Кафеџић Муха http://muhaonline.com/ 100 по гле да на уки јо-е: кон текст У ци љу ка ко раз у ме ва ња, та ко и вред но ва ња умет нич ког де ла, а по себ но у слу ча је ви ма ка да се ра ди о умет но сти из про шло сти и ко ја не по ти че ну жно из на ше кул тур не тра ди ци је, нео п ход но је са гле да ти цео сплет ме ђу за ви сних по да та ка. Тј, кон текст је оквир или окру же ње у ко јем се по ја вљу је, на ста је, упо тре бља ва, озна ча ва и раз у ме ва предмет, си ту а ци ја, до га ђај, ства ра ње, је зик, умет нич ко де ло и ње го во зна че ње. 3 Ис тра жи ва њем кон тек ста умет нич ког де ла узи ма ју се у об зир све по себ но сти у да том вре ме ну и про сто ру, раз ли ке и слич но сти са на шим, ак ту ел ним време ном, што омо гу ћа ва про цес ре флек си је. Ви ше од то га, 3 Шу ва ко вић, М. Кон текст, у: Пој мов ник те о ри је умет но сти (2011), Београд: Ори он арт, стр. 381. 170

последично се сма њу је мо гућ ност про јек то ва ња на шег време на на про шлост, или јед но став но на не што што је дру гачи је (од нас), ти ме ја сно ука зу ју ћи и на кон текст умет но сти и по зи ци је са мог ис тра жи ва ча. Или, ка ко на во ди у свом тексту о кон тек сту Пол Ме тик Мла ђи (Paul Met tick, Jr),...мо же нам се учи ни ти да те осо би не (умет нич ког де ла, С. Т.) ви ше ни су атри бу ти не ке тран си сто риј ске суп стан це, већ мо дус исто риј ске ак ци је сме штен уну тар кон тек сту ал ног ком плекса ко ји струк ту и ра ства ра ње и при јем умет но сти. 4 Пра те ћи на ве де не те о риј ске од ред ни це, сма трам да је ва жно са гледа ти ка ко про цес Му хи не про дук ци је и ре фе рен ци, та ко и ин тер кон тек сту ал ност ја пан ских уки јо-е и са вре ме не уметно сти у БиХ. Од 2009. Му ха за по чи ње се ри ју сли ка, тех ни ком акри ла на плат ни ма ве ли ких фор ма та, под на зи вом 100 по гле да на уки јо-е. Пр ва у ни зу пла ни ра них се ри ја но си под на слов Vo lu me I: Ma sters и по све ће на је ода бра ним ау то ри ма и те ма ма ја пан ске гра фи ке из ме ђу XVII и XIX ве ка. Ова сери ја чи ни по чет ни пре глед за ко ји умет ник на во ди да предста вља осно ву за да ље раз ви ја ње се ри је, пре све га кроз те ме сва ко днев ног, по ро дич ног, град ског, ми то ло шког, кул тур ног и ерот ског жи во та плу та ју ћег све та. 5 Ја пан ске гра фи ке уки јо-е пред ста вља ју узор и пред ло жак за да ље раз ви ја ње. На зив са ме се ри је ре фе ри ше на на зи ве ко је су умет ни ци дава ли ал бу ми ма гра фи ка, по пут 100 по зна тих при зо ра из Еда од Хи ро ши геа (Hi ros hi ge) и 100 по гле да на ме сец oд Јо ши то ши ја (Yos hi tos hi). Уки јо-е, гра фи ке у др во ре зу на ме ње не ма сов ном тр жи шту, раз ви ја ју се у кли ми пе ри о да Едо (1603 1867, вла да ви на Току га ва (To ku ga wa) шо гу на та), где гра до ви до би ја ју на снази за хва љу ју ћи тр гов ци ма и за на тли ја ма ко ји су ула га њем у умет ност из гра ђи ва ли свој дру штве ни ста тус. На су прот кла си се ља ка ко ја је би ла ве за на за се ло и про из вод њу хране и вој нич ке/вла да ју ће кла се са му ра ја с ко јим су де ли ли град ска под руч ја, град ска кла са (chōnin) је нај ви ше до прино си ла раз ви ја њу кул тур ног жи во та у ур ба ним под руч ји ма са ко јом су мо гли да пред ста ве ви дљи вост свог економског 4 Ме тик Мла ђи, П. Кон текст, у: Кри тич ки тер ми ни исто ри је умет но сти, ур. Нел сон, Р. С. и Шиф, Р. (2004) Но ви Сад: Све то ви, стр. 156. 5 По сто ји шест жан ро ва то ком Едо и Ме и ђи (Me i ji) пе ри о да, пре ма теми: yakus ha (глум ци), bi jin ga (ле пе же не), fu ke i ga (пеј за жи), mus ha (ратни ци), kac ho ga (пти це и цве ће) и shun ga ( про лећ не сли ке, еро ти ка). Из вор: Uhlen beck, C. Ero tic fan ta si es of Ja pan: the world of shun ga, in: Ja pa ne se ero tic fan ta si es: se xu al ima gery of the Edo pe riod, eds. Uhlen beck, C. And Win kel, M. (2005) Am ster dam: Ho tei pu blis hing, p. 10. 171

и интелек ту ал ног ка пи та ла. 6 Овај свет, ко ји се од ви јао у позори шти ма, бор де ли ма, ку ћа ма, лу ци, тр го вач ким путевима, на ули ца ма Јо ши ва ре (Yos hi wa ra, че тврт цр ве них фе њера) глав ног гра да Еда (да на шњи То ки јо) је био на зван плу та ју ћим све том при вре ме ним, све том за до вољ ста ва ко ји не ста је са смр ћу, жи во том ко ји је усме рен на са да шњи тре ну так, у скла ду са ве ро ва њем бу ди зма. 7 У про шло сти оку ис тре ни ра ном на умет ност Евро пе (За па да) су ја пан ски дрво ре зи де ло ва ли нео бич но, пре све га јер се за и ста чи ни ло да леб де у нај ве ћем слу ча ју је то ме до при но си ло од су ство кла сич не пер спек ти ве (или по ста вља ња ком по зи ци је са две или три ли не ар не пер спек ти ве), не ре а ли стич но сли кар ство (ко је да нас под се ћа и на стрип) и уоп ште је дан при ступ ко ји ни је имао за циљ да за ва ра око да гле да у сли ку као у про зор, већ је на гла ша ва ло рав но ћу и пло шност. 8 Ова при вре ме ност и хе до ни зам град ског окру же ња су били при мар но пред ста вљени кроз ме ди јум ко ји је био ши ро ко до сту пан и јеф тин кроз гра фи ку. Овај вид ма сов не култу ре, и по ред сво је по пу лар но сти, ни је био при хва тан као ре пре зен та ти ван за зва нич ну умет ност Ја па на, иа ко је имао огром ног ути ца ја ка ко у до ди ру са европ ском умет но шћу (при мар но им пре си о ни зам), та ко и на ви зу ел ни иден ти тет Ја па на у бу дућ но сти. По зна то је да је због са мо на мет ну тог ем бар га пре ма стра ним кул ту ра ма (до 1854. го ди не) би ло за кон ски за бра ње но из но ше ње ја пан ске умет но сти из ван земље, што се ти ца ло и ових гра фи ка. У ме ђу вре ме ну, уки јо-е су у при лич ној ме ри по ста ли попкул тур на те ко ви на Ја па на, мо жда и из тог раз ло га што су би ли фа сци на ци ја ве ли ком бро ју умет ни ка са За па да, 9 као и чи ње ни це да се у ли ков ној и гра фич кој умет но сти Ја пана на ла зе ко ре ни ман ге (man ga) и, по сле дич но, ани ма ци је ани ме. Ства ра ње фа ме по вла чи са со бом и ма сов ну репро дук ци ју у ко мер ци јал не свр хе, а исто вре ме но се ја вља и под сти цај очу ва ња ове умет но сти. Не ко ли ко са вре ме них умет ни ка ко ри сти на сле ђе ја пан ске умет но сти у свом раду, 6 Ha ne, M. (1974) Ja pan: a hi sto ri cal sur vey The so cial struc tu re, The early To ku ga wa pe riod, New York: Char les Scrib ner s sons, p. 151-181. 7 Shi vely, D. H. Po pu lar cul tu re, in: The Cam brid ge hi story of Ja pan, Vo lu me 4: Early mo dern Ja pan, ed. Hall, J. W. (2006), Cam brid ge uni ver sity press, p. 756. 8 Му ра ка ми Та ка ши (Mu ra ka mi Ta kas hi) ко ри сти израз su per flat, су перра ван. Из вор: http://www.cool-jp.com 9 Ка фе џић, M. (2012) Је дан од 100 по гле да, ма ги стар ски рад, Ака де ми ја ли ков них умет но сти у Са ра је ву и Ives, C. F. (1976) The gre at wa ve: the influ en ce of Ja pa ne se wo od cuts on French prints, New York: The Me tro po li tan mu se um of art. 172

по и гра ва ју ћи се са кон тек стом ко ји се при ла го ђа ва са гле дава њу са вре ме ног све та кроз при зму уки јое-а. Та ко Ма са ми Те ра о ка (Masami Teraoka) у сли ка ма и др во ре зи ма пре у зима ви зу ел ни код ових гра фи ка, док их са др жај но обо га ћу је ре фе рен ца ма на са вре ме но до ба (по пут ин ва зи је Мек доналдс хам бур ге ра у Ја па ну и опа сно сти од си де), док Га ђин Фу ђи та (Ga jin Fu ji ta) у свом ра ду ре фе ри ше исто вре ме но на гра фи ти умет ност (спој две ур ба не умет но сти). С дру ге стра не, умет ни ца Aјона Ро зил Бра ун (Io na Ro zeal Brown) кори сти стил уки јо-еа да пред ста ви ме ша ње кул ту ра ја панске и афро-аме рич ке хип-хоп кул ту ре. 10 Пар умет ни ка из Срби је су пак при сво ји ли ман га/ани ме ре фе рен це у свом ра ду по пут Ане Кр стић ( Мла да пар ти зан ка ) 11 и Не на да Ко сти ћа (Ma ster pi e ces I can only copy?). 12 Апро при ја ци ја: игра из ме ђу ори ги на ла и ко пи је Пре у зи ма ње еле ме на та ви зу ел не кул ту ре у исто ри ји уметно сти фи зич ки или идеј но пред ста вља јед ну од нај стабил ни јих тра ди ци ја умет нич ког све та. Мо жда баш из тог раз ло га што је при сва ја ње нпр. ту ђе или про шле кул ту ре бли ско пи та њи ма ори ги на ла и ко пи је, ими ти ра ња, ома жа, кре а тив не ин тер пре та ци је, кра ђе, пла ги ја та, као и ре про дуко ва ња умет но сти кроз тех нич ка сред ства. Ко ји ће тер мин би ти упо тре бљен, за ви си од са мог кон тек ста. У да на шњем глобалном све ту пи та ње ори ги нал но сти по ста је ком плексније, што са до ступ ни јим ин фор ма ци ја ма, што са уо ча вањем пара лел них и слич них те жњи у умет но сти ко ји су наста ја ли не за ви сно јед ни од дру гих. 13 При то ме, са по ја вом штам пе и фо то гра фи је ори ги нал ност умет нич ког де ла је дожи ве ла ви ше струке про ме не. Уче ста лост и све до ступнији 10 Кла сич не по зе, оде ва ње и сце не из уки јо-е др во ре за су обо га ће ни са еле мен ти ма хип-хоп кул ту ре (му зи ка, оде ва ње, фри зу ре, си ту а ци је), док су ли ца за та мље на (у ци љу ими ти ра ња и ома жа), што пред ста вља спој и са мод ном пот кул ту ром ко ја се у Ја па ну на зи ва gan gu ro. Упо ре ди ти: Har per, A. (2013) Io na Ro zeal Brown s Afro-Ja pa ne se Mas hup, Stu dio 360. 11 https://ana kr stic.wor dpress.com /in stal la tion/young-par ti san/ 12 http://www.ne nad ko sti cart.co m/#!1/c1cu5 13 Џејмс О. Јанг (Ja mes O. Young) у ту свр ху на во ди ци та те дво је умет ни ка:...апро при ја ци ја је оно што пи сци ра де. Шта год да на пи ше мо је, свесно или не све сно, по зај ми ца. Ни шта не мо же да до ђе ни из че га. (Марга рет Драбл) Ло ши умет ни ци ко пи ра ју. До бри умет ни ци кра ду. (Па бло Пи ка со) Упо ре ди ти: Young, J. O. and Ha ley, S. Not hing Co mes from Nowhe re: Re flec ti ons on Cul tu ral Ap pro pri a tion as the Re pre sen ta tion of Ot her Cul tu res, in: The Et hics of Cul tu ral Ap pro pri a tion, eds. Young, J. O. and Brunk, C. G. (2009) Ox ford: Wi ley-blac kwell, p. 6. 173

про цес ма сов не (ре)про дук ци је од XIX ве ка је при лич но изме нио (тех нич ке) мо гућ но сти са вре ме не уметно сти. 14 Про це си ре про дук ци је и апро при ја ци је су раз ли чи ти, али ме ђу соб но по ве за ни јер узи ма ју ори ги нал као по чет ну тачку и ме ња ју га у ма њој или ве ћој ме ри. Ре про дук ци ја те жи да што ви ше бу де по пут при ви да ори ги на ла, иа ко има уступке у ве ли чи ни ко ја се че сто раз ли ку је од ори ги нал ног де ла, по вр ши ни на ко јој је ре про дук ци ја из ра ђе на, ме ста на ко јем се на ла зи, ква ли те та штам пе и др. Та ко ђе, ре про дук ци ја има за циљ да за ме ни (фи зич ки) ори ги нал, али да га и исто време но учи ни не по сред но при сут ним по сма тра чу. 15 Де ло ко је има за циљ апро при ја ци ју има ви ше кре а тив ног по тен ци ја ла и са свим дру га чи ју стра те ги ју. Пре све га, пре у зи ма њем одре ђе них нпр. ви зу ел них еле ме на та јед не кул ту ре или уметно сти, умет ни ка или ра да, до ла зи до тран сфор ма ци је јер их при сва ја дру ги ау тор. Он или она мо же ове еле мен те да кон тек сту а ли зу је на са свим дру га чи ји на чин, да их кре а тивно ин тер пре ти ра или, пак, да пи та ње при сва ја ња ту ђег ра да учи ни мо рал но и прав но про бле ма тич ним. Да ли апро при ја ци ја про ши ру је или бри ше кул ту ро ло шко/ исто риј ско зна ње, про цес на стан ка, зна че ње и кон текст ориги нал ног де ла? Апро при ја ци ја мо же по зајм ље не на ра тиве да учи ни по пут ре мик са и сем плин га (re mix, sam pling), хар мо нич ним или кон фликт ним спо јем, или јед но став но лич ном ин тер пре та ци јом ко ја на ги ње ома жу и/или кул тури по све ће ни ка, фа но ва. Да бих об ја снио кон крет ни је овај про цес пре у зи ма ња у Му хи ном ра ду, пр во ћу оцр та ти посту пак тех нич ке про дук ци је умет нич ког де ла и ње го ве да ље трансформа ци је кроз апро при ја ци ју. По ред уки јо-е, ва жан узор у овом умет нич ком по ступ ку је и Рој Лих тен штајн (Roy Lic hten stein), је дан од но се ћих умет ни ка поп ар та из САД у XX ве ку. Из гра див ши свој стил за сно ван на пре у зи ма њу са др жа ја стрип ских окви ра и прено се ћи их на сли кар ство ве ли ких ди мен зи ја, Лих тен штајн је су прот ста вио код тра ди ци о нал не умет но сти и ма сов не кул ту ре, ста па ју ћи их у јед но. Стрип ске ка дро ве штам па не на па пи ру са огра ни че ним ква ли те том и из бо ром бо ја је увећа вао на плат на ве ли ког фор ма та (руч но сли ка на), уно се ћи 14 Ре про ду ко ва но умет нич ко де ло по ста је у све ве ћој ме ри ре про дук ција умет нич ког де ла ко је је и на ме ње но ре про ду ко ва њу. Од фо то граф ске пло че, на при мер, мо гу ће је до би ти мно штво ко пи ја; пи та ње о пра вој копи ји бе сми сле но је. Бе ња мин, В. Умет нич ко де ло у ве ку сво је тех нич ке ре про дук ци је, у: Есе ји (1974), Бе о град: Но лит, стр. 123-124. 15 Ви ше у: Сре те но вић, Д. (2013) Умет ност при сва ја ња, Бе о град: Orion Art, по гла вље Моћ тех нич ке ре про дук ци је, стр. 123-146. 174

по је ди не из ме не, али за др жа ва ју ћи гра фич ку пре по зна тљивост ори ги на ла. 16 У крат ким цр та ма, апро при ја ци ја у ра ду Му ха ме да Ка фе џића Му хе је за сно ва на на два из во ра уки јо-е гра фич ким репро дук ци ја ма и сли кар ске тех ни ке Ро ја Лих тен штај на, што је пр ва уо чи ла исто ри чар ка умет но сти Ама ли ја Стој са вљевић, пре ма сле де ћој ма три ци: Уки јо-е: 1) Пред ло шке за гра фи ке из ра ђу ју умет ни ци нај че шће у ви ду аква ре ла и цр те жа (ори ги на ли, ко ји ма хом ни су са чу ва ни). 17 2) За тим се из ра ђу ју др ве ни ка лу пи на ба зи цр те жа за сва ку бо ју по је дан ка луп (ка ко се тех ни ка уса вр ша ва и број бо ја ра сте); та ко ђе, цр теж до би ја из ме не пре ба ци вањем у но ви тех нич ки ме диј (аква рел/цр теж др во рез). 3) У про це су из ра де уче ству ју че ти ри осо бе: умет ник (који не уче ству је ди рект но у штам пи, је ди но ако је не ко од ета бли ра них, уо би ча је но је би ло да му се од но се бо је на одо бре ње), др во де ља, штам пар и из да вач. 18 4) Сва ки др ве ни ка луп је мо гао да оти сне око 1.000 приме ра ка пре не го што је ква ли тет гра фи ка по ста јао не у једна че ног ква ли те та. 5) Ка рак те ри стич на по јав на од сту па ња у штам пи као очеки ва ни део шар ма уки јо-е тех ни ке на ста ју као по сле ди ца по тро ше но сти ка лу па/др во ре за у про це су ре про дуковања. 6) Де ла су да ље би ла умно жа ва на у за ви сно сти од по тражње, као и по сле дич но (ко мер ци јал но) ре про ду ко ва на кроз штам пу и ко мер ци јал ну ро бу од XX ве ка. 16 Ар ган, Ђ. К. и Оли ва, А. Б. (2005) Мо дер на умет ност II: 1770 1970 2000, Бе о град: Clio, стр. 247-249; Лих тен штајн, Р. (1971) Шта је поп-арт, Ли ков не све ске 1-2, Бе о град: Умет нич ка ака де ми ја. 17 Умет ни ци су та ко ђе из ра ђи ва ли и сли ка не уки јо-е, по ред из ра де гра фика, иа ко су штам па не вер зи је би ле ви ше за сту пље не за хва љу ју ћи сво јој ма сов ној мо гућ но сти ре про дук ци је. 18 Из у зе так је Јо ши то ши ко ји је ујед но и штам пао сво је ра до ве, што у ствари пред ста вља ау тор ски оти сак и са мим тим крај уки јо-еа и по че так шин-хан ге ( но ве гра ви ре, shin-han ga). Та ко ђе, рет ки су слу ча је ви да да су умет ни ци са мо стал но би ли део це лог про це са. Ово се ве ћи ном везу је за на ста нак мо дер ног умет нич ког по кре та со са ку-хан га ( кре а тив на гра фи ка, sōsaku-han ga) по чет ком XX ве ка. 175

7) Ау тор ство је у овом слу ча ју де ље но пот пи си ва ни су и умет ник и из да вач. 19 Лих тен штајн: 1) Поп арт XX ве ка је уста но вио тех ни ку пре у зи ма ња пред ло жа ка ма сов не (по пу лар не) кул ту ре у ви ду стрипова. 2) Умет нич ка ин тер вен ци ја се са сто ја ла у пре но ше њу пред ло шка (гра фич ког оти ска стри па) на сли ку (уље и маг ну). 3) На тај на чин је ори ги нал но де ло про ла зи ло кроз процес тран сфор ма ци је, уве де но је у свет ета бли ра не уметно сти, а не у мет нич ки са др жај је имао и сна гу шо ка и/или ироније. 4) По дра жа ва ју се ви зу ел ни еле мен ти штам пе (бен деј (Ben-Day) тач ки це), али се сли ка уве ћа ва, тр пи про ме не бо је, и по ред по дра жа ва ња тех нич ке ре про дук ци је, оста је ви дљив ау то ров до дир. 5) Ау тор ство је (са мо) Лих тен штај но во. Му ха: 1) Му ха пре у зи ма са др жај, те ме, ли ко ве, стил и гра фич ке еле мен те уки јо-е, али не ими ти ра са му тех ни ку др во ре за, већ их уве ћа ва (као и Лих тен штајн) и уно си из ме не. 2) Про јек ту је са др жај на сли ка ма ве ли ког фор ма та у техни ци акри ла. 3) Ви де се тра го ви бо је (drip ping), умет нич ке ин тер вен ције у де та љи ма, бо ја ма и кон тра сти ма. 4) Уме сто стри па, Му ха ко ри сти дру го ви зу ел но сред ство (ко је је у ме ђу вре ме ну по ста ло пра ва поп и ма сов на визу ел на од ред ни ца Ја па на), ре фе ри шу ћи та ко на оба поп ар та. 5) Поп са др жај чи ни и умет ни ка поп, пре ли ва се по пизам (по пут по је ди них поп арт умет ни ка, као и екс тре ман пример Mr. Bra in wash-а 20 ). 19 Ви ше у: Marks, A. (2010) Ja pa ne se wo od block prints: ar tists, pu blis hers and ma ster works 1680-1900, Sin ga po re: Tut tle pu blis hing, по гла вље A unique art form, p. 10-21. 20 Ви ше о то ме у фил му Exit Thro ugh the Gift Shop: A Banksy Film (2010). По во дом при сва ја ња са др жа ја у улич ној умет но сти, ви де ти као при мер ин тер вју бло гер ке su ze e int he city са еги пат ским умет ни ком Кајзером (Kei zer) (2011, http://su ze e int he city.wor dpress.com /2011/07/28/an-eve ning-onthe -stre ets-with-ke i zer/). По пи зам, пре ма књи зи Ен ди ја Вор хо ла (Andy War hol) PO Pism. 176

Му хин по сту пак по ла зи од ре про дук ци је, јер су уки јо-е одав но ушле у про цес ма сов не цир ку ла ци је. Он за узор узи ма ре про дук ци ју (као Лих тен штајн стрип) и ства ра нову сли ку (је дан при ме рак, уни кат у том сми слу). Ти ме што пра ви но ви ори ги нал, он вра ћа уки јо-е (гра фич ки оти сак/ ре про дукци ју) на по че так, на пред ло жак ко ји је сва ки укијо-е мо рао да има пре штам пе, а ко ји се у нај ве ћем бро ју случа је ва из гу био про це сом из ра де. Та ко ђе, с об зи ром да ни је по сто ја ла 100% иден тич ност сва ког оти ска јер се др ве на мустра ха ба ла ко ри шће њем, по сто је раз ли ке и ори ги нал ност сва ке штам па не се ри је, па и ре про дук ци ја у за ви сно сти од вр сте под ло ге, ста ро сти и ква ли те та. Док уки јо-е гу би ори ги нал ни пред ло жак и ула зи у тро стру ки про цес ре продук ци је (гра фич ки, тех нич ки и ди ги тал ни), ко пи је ства ра ју (нове) ори ги на ле. Пре у зи ма ју ћи и прак су ста рих мај сто ра, Му ха мед Ка фе џић по шту је срж пред ло шка и на во ди иденти тет ори ги на ла (на зив сце не, по ко ме, ка да и где), док се раз ли ке из ме ђу уки јо-еа и ње го вих сли ка при ме ћу ју нај више у из ме на ма бо је них од но са, при ла го ђа ва ња од ре ђе них об ли ка са вре ме ном до бу и оста вља ња по ма ло екс пре си о нистич ког тра га акри ла. Мо же се ди ску то ва ти у ко јој ме ри сва ки умет ник ко ји рефе ри ше на по ја ве у исто ри ји умет но сти, ета бли ра на де ла и умет ни ке же ли, по сле дич но, да учи ни свој рад ви дљи ви јим. Осла ња њем на на сле ђе Поп ар та, умет ник мо же да до такне ви зу ел не ко до ве ко ји има ју свог ути ца ја и пре по зна тљивост, од но сно пар че сла ве 21. Мо жда је ов де згод но спо мену ти и тен ден ци ју ства ра ња ома жа и фа нов ског/обожа ватељ ског од но са пре ма узо ру, од но сно објек ту ди вље ња. Оба и слич на и дру га чи ја те же да ужи ва ње у ту ђем ра ду и де лу да ју об лик, кроз по ве зи ва ње, ими ти ра ње (imi ta tio 22 ), при бли жа ва ње нпр. тех ни ци, те ми, ли ку или при чи. Фа нови те же ко пи ра њу јер се ти ме мо гу при бли жи ти узо ри ма, по и сто ве ти ти де ли мич но са ства ра о ци ма и ли ко ви ма (нпр. cozplay), на па ја ју ћи се њи хо вом енер ги јом, што је ве о ма слич но с оним што ра де и умет ни ци. Кроз тај про цес се учи (од бо љих), уна пре ђу је тех ни ка, уме ће део соп ства у не што што је већ по сто је ће и ета бли ра но. Ме ђу тим, ве ћи на обо жава те ља оста је фо ку си ра на у све ту ко ји је уста но вио ори гинал, док умет ни ци мо гу да ства ра ју са мо свој не сце не, што је 21 У бу дућ но сти, сви ће има ти сво јих пет на ест ми ну та сла ве (Ен ди Ворхол). 22 Пре ма Ари сто те лу, imi ta tio је по дра жа ва ње при ро де, док се од ре не сан се овај тер мин ко ри сти за по дра жа ва ње ан тич ких узо ра, са ци љем раз ви јања уку са и уче ња од ста рих мај сто ра; Сре те но вић, Д. (2013) Умет ност при сва ја ња, Бе о град: Orion Art, Ими та ци ја и ин вен ци ја, стр. 23-26. 177

и главна раз ли ка због че га Му хин рад не мо же да се ка тегори ше под фа нов ским. Из тог раз ло га ов де ви дим де ли мич ну па ра ле лу са ра дом Не ма ње Ко сти ћа, ко ји се на ла зи из ме ђу при сва ја ња ко мерци јал не/по п/ма сов не кул ту ре (ани ме) и фа нов ског од но са: На овај на чин из не на да се на ла зи мо на ни чи јој зе мљи која ле жи из ме ђу фа нов ског ама те ри зма и про фе си о нал ног ба вље ња ви зу ел ним зна че њи ма и њи хо вом про дук ци јом... За што би ло ко па жљи во ко пи ра/пре во ди сце не из кла си ка ани ми ра них фил мо ва из 80-тих и 90-тих? За то што та осо ба (хај де да га не на зо ве мо ау то ром) осе ћа сна жну по тре бу да кроз ин тер пре та ци ју и пре во ђе ње ак та ствара ња из јед ног ме ди ја у дру ги уче ству је у про дук ци ји значе ња ко ја су ве за на за ори ги нал. Тај не ко мо же са мо бити на зван по све ће ни ком... ко ји не схва та ин тер пре та цију као на си ље, већ ви ди ори ги нал као по зив за ими та ци јом и ко пи ра њем, про цес ко ји не из бе жно во ди ка му та ци ји и ко ји омо гу ћа ва ра ди кал ну про ме ну од са ме кон зу ма ци је кул ту ре ка сфе ри ства ра ња зна че ња и лич не ети ке. 23 Апро при ја ци ја мо же би ти аси ми ла циј ска (по твр ђи ва ње вред но сног си сте ма пред ло шка), ди си ми ла циј ска (ус поста вља ње раз ли чи то сти и кри ти ке) или не у трал на (ам бива лен ци ја). 24 По пут по све ће ни ка (или ро ни на, по ње го вим ре чи ма), 25 рад Му ха ме да Ка фе џи ћа се ви ше при кла ња асими ла ци ји и де ли мич но ди си ми ла ци ји. По нов но по сма тра ње истих еле ме на та из исто ри је умет но сти је кључ но за пре узи ма ње и кон текст, у ко ји се ау тор но вог де ла учи та ва. Сматрам ва жним овај про цес са ста но ви шта ем па ти је, по и стове ће ња у пси хо ло шком сми слу и гра ђе ња соп ства, ко ји ће да ље би ти об ра ђен у тек сту. Пре то га, би ло би по треб но разја сни ти још јед но пи та ње пре у зи ма ње ту ђе умет но сти/ кул ту ре са свим сво јим по сле ди ца ма по пи та њу ка ко иденти те та, та ко и ети ке. Сре те но вић у сво јој књи зи су ми ра ка ко умет ник ко ји при сва ја има дис кур зив ну уло гу, он про пи ту је свој его и ус по ста вља од но се с не чим на вод но ту ђим. Чини се да су афек та ци је у цен тру па жње (фан та зи је, же ље, оп се си је, фа сци на ци је, има ги на ци ја...), чи ме се ус по ста вља кре та ње кроз кул ту ру. Пи та ње је чи ју? 23 Ми џић, С. (2004) Са то ри, Бе о град: Дом омла ди не Бе о гра да. 24 Сре те но вић, Д. (2013) Умет ност при сва ја ња, Бе о град: Orion Art, стр. 270. 25 Rōnin: на зив за са му ра је без го спо да ра то ком фе у дал ног до ба Ја па на. Упо ре ди ти: Ha ne, M. (1974) Ja pan: a hi sto ri cal sur vey, New York: Char les Scrib ner s sons, The so cial struc tu re, The early To ku ga wa pe riod, p. 151-181. 178

Илустрација 3 The Great Super Mario Wave of Čukarica на зиду основне школе Ђорђе Крстић у Београду; Серија 100 великих таласа, Марија Коњикушић (Дом културе Студентски град), 2013. При мер: апро при ја циј ски и ре про дук циј ски низ 100 ве ли ких та ла са Ве ли ки та лас Ка на га ве ( 神奈川沖浪裏 Ka na ga wa Oki Nami Ura, The Gre at Wa ve off Ka na ga wa) умет ни ка Ка цу ши ке Хо ку са и ја (Kat sus hi ka Ho ku sai) пред ста вља да нас јед ну од нај по зна ти јих ико на Ја па на, ви зу ел не пред ста ве ко ја се везу је за уки јо-е и ја пан ску умет ност уоп ште. Ко ли чи на робе ко ја ре фе ри ше или ре про ду ку је овај рад је огром на. Овај рад при сва ја и Му ха у исто и ме ној сли ци ко ју из ра ђу је 2009. годи не. Цео про цес из гле да ова ко: 1) На са мом по чет ку по сто ји цр теж или аква рел Хо ку са ија; за тим пр ве др ве не му стре (бло ко ви) ко ји ма се пред ложак пре тва ра у гра фич ки оти сак. 2) По сте пе но на ста је још оти са ка (ко ји ва ри ра ју у ква лите ту и сте пе ну по дра жа ва ња ори ги на ла), за тим се Та лас ре про ду ку је (нпр. кроз фо то гра фи ју), а да нас је и ди гитал но до сту пан; ре про дук ци је се на ла зе ин кор по ри ра не у ко мер ци јал ној и ма сов ној кул ту ри. 26 3) Му ха сли ка сли ку ко ја пре у зи ма Хо ку са и је во де ло; концеп ту ал но вра ћа ње на из гу бље ни ори ги нал. 4) За тим, пра ви ко пи ју ди ги тал ном штам пом (ре ла ци ја на тра ди ци о нал ни си стем) са штам па ри јом и гра фи ча рем (чи ја су име на по зна та). 27 26 The Pri va te Li fe of a Ma ster pi e ce: Kat sus hi ko Ho ku sai The Gre at Wa ve, BBC 2004. 27 Black Box Аrt and Print: http://www.blac kbox.ba/art_shop_mu ha med_kafed zic_mu ha.html 179

5) За по чи ње се ри ју му ра ла као кон цеп ту ал не оти ске Вели ког та ла са, са же љом да га ре пли ци ра 100 пу та (за са да у БиХ Ба ња Лу ци 2013, Ба но ви ћи ма, Пе тро во и По љи це 2013, Ср би ји Пан че ву 2012. и Бе о гра ду 2013, у Не мачкој Бер ли ну 2013. и Ита ли ји То ри но ди Сан гро 2015). Про гре си ја та ла са се огле да у адап ти бил но сти пре ма подло зи и ме сту из во ђе ња, у кон тек сту улич не умет но сти (Берлин, Дом за мла де, Mar zahn) као и са рад ње са де цом (и другим умет ни ци ма). Ве ли ки Су пер Ма рио та лас Чу ка ри це (The Gre at Su per Ma rio Wa ve of Ču ka ri ca) је, као и у слу ча ју ве ћи не та ла са (сем Не мач ке и Ита ли је), на чи њен у ам би јенту шко ле, че сто и у са рад њи са са мом де цом где је ау тор ство де ље но. Лик Су пер Ма риа на ста је при ла го ђа ва њем под ло зи коц ка стог мер ме ра зи да шко ле Ђор ђе Кр стић, ре фе ри шу ћи на пик се ли за ци ју ви део ига ра ста ре ге не ра ци је, као и понов ним уво ђе њем еле ме на та ма сов не кул ту ре. 28 По след њи та лас у Ита ли ји пре у зи ма сред ње ве ков ну тра ди ци ју сли кања на злат ној по за ди ни, као и ре фе рен цу на ја пан ског ман га и ани ме ју на ка Лу пи на Тре ћег (Lu pin III Leg gen da del la Gran de On da). 29 Да ли је мо гу ће овај про цес учи ни ти ком плек сни јим по пита њу ори ги нал но сти? Да, а за то је ва жно спо ме ну ти и контекст Хо ку са и је ве умет но сти. Пре све га, за ње га се на во ди да је ства рао под ути ца јем и тра ди ци о нал них уки јо-еа, као и европ ске умет но сти ко ја је би ла у кон так ту са Ја па ном. Та ко ђе, по зна то је да је Хо ку са ји то ком жи во та про ме нио око сто ти нак име на (екс тре ман, али уо би ча јен по сту пак у то вре ме), што не при да је ва жност је дин стве ном умет нич ком пот пи су ко ји се ве зу је за мо дер ни стич ко по и ма ње ау то ра. 30 Кул тур на апро при ја ци ја: дис ло ци ра ни иден ти тет Под пој мом кул тур на апро при ја ци ја те жим да оцр там ме хани зам пре у зи ма ња кул ту ре ко ја (у нај ве ћој ме ри), су протно ге о граф ско-на ци о нал но-вре мен ским од ред ни ца ма, не 28 Ту нић, С. (2013) 100 vi ews of Ukiyo-e: Бе о град, Бе о град: Дом кул ту ре Сту дент ски град. 29 http://mu ha on li ne.co m/art work/100-gre at-wa ves/ 30 До дат ну за бу ну уно си чи ње ни ца да су пре мо дер ног Ја па на умет ни ци ме ња ли сво ја име на кроз жи вот, што је би ла уста ље на прак са. In premo dern Ja pan, pe o ple co uld go by nu me ro us na mes thro ug ho ut the ir li ves, the ir child hood yōmyō per so nal na me dif fe rent from the ir zo kumyō na me as an adult. An ar tist s na me con si sted of a ga sei ar tist sur na me fol lo wed by an aza na per so nal art na me. The ga sei was most fre qu ently ta ken from the school the ar tist be lon ged to... and the aza na nor mally to ok a Chi ne se cha racter from the ma ster s art na me. Из вор: http://en.wi ki pe dia.or g/wi ki/uk iyo-e 180

припа да умет ни ко вој ори ги нал ној кул тур ној сфе ри. Приме ни ћу две по де ле, те о ре ти ча ра Ри чар да А. Ро џер са (Richard A. Ro gers) и Џеј мса О. Јан га (Ja mes O. Young) у ци љу бли жег од ре ђи ва ња кул тур не апро при ја ци је и при ме не исте на ра ду Му ха ме да Ка фе џи ћа. На естет ско-прав ном пла ну, Јанг по ку ша ва ми ну ци о зно да од ре ди вр сту апо при ја ци је и ко ли чи ну при сва ја ња ко ја по сто ји у од ре ђе ном умет ничком де лу. Пре ма ње го вој кла си фи ка ци ји, а на при ме ру ра да Мухе, мо гу ће је про бле ма ти зо ва ти сле де ћа по ља: 1) При сва ја ње са др жа ја: Умет ник у ве ли кој ме ри пре у зи ма иде ју ко ја је ис по љена од стра не умет ни ка из дру ге кул ту ре. При мер: Аки ра Куро са ва (Aki ra Ku ro sa wa) је ко ри стио дра ма тур шке запле те Шек спи ро вих (Sha ke spe a re) де ла у сво јим фил мови ма. 2) При сва ја ње сти ла: У овом слу ча ју се не ра ди о при сва ја њу це ло куп ног из ражај ног по тен ци ја ла не ког де ла, већ са мо јед ног сег мента, по пут сти ла. При мер: му зи ча ри не-афро аме рич ког порекла ко ји се ба ве џе зом и блу зом. 3) При сва ја ње мо ти ва: Ов де се ра ди о по јав но сти, али са мо у основ ним цр тама, по себ но ка да се пре у зи ма дру га кул ту ра без ства ра ња де ла у иден тич ном сти лу. При мер: Пи ка со у свом де лу Го спо ђи це из Ави њо на на овај на чин пре у зи ма мо ти ве тра ди ци о нал них африч ких скулп ту ра. 4) При сва ја ње те ме или су бјек та: Ка да пред мет апро при ја ци је ни су умет нич ка де ла, већ субјек ти, тј. са ма кул ту ра у ње ни про та го ни сти, за јед но са те мом. Ова вр ста се та ко ђе на зи ва и при сва ја ње гла са, у слу ча ју ка да љу ди из ван да те кул ту ре го во ре у пр вом лицу у пред ста вља њу исте. При ме ри: Пу чи ни је ва (Puc ci ni) Ма дам Ба тер флај, ве ћи на при ка зи ва ња тра ди ци о нал ног жи во та Се вер но а ме рич ких Ин ди ја на ца. Умет ни ци пред ста вља ју соп стве но ис ку ство у сво јим ра до ви ма... Они не пред ста вља ју ис ку ство не ко га дру гога. Ка да умет ник пред ста вља сво је ис ку ство дру гих култу ра, ин сај де ри оста ју са соп стве ним ис ку стви ма. Оно ни је пре у зе то. Дру ге кул ту ре пот па да ју под ис куство умет ни ка и та ко, кроз при ка зи ва ње дру гих кул ту ра, 181

умет ни ци не мо ра ју да пре у зи ма ју ни чи је ис ку ство, чак и да је то мо гу ће. 31 Јанг та ко ђе го во ри о ар гу мен ту кул тур ног ис ку ства (cul tural ex pe ri en ce ar gu ment) ко ји има од лу чу ју ћу уло гу у оспосо бља ва њу умет ни ка да про из ве де де ло ви со ког ква ли те та, уко ли ко по се ду је нео п ход ну кул ту ро ло шку под ло гу при пре у зи ма њу дру ге кул тур не те ко ви не. Уко ли ко је овај об лик пре у зи ма ња јед но став но до да ва ње, нпр. тра ди ци о нал ном са др жа ју, ра ди се о по ступ ку ко ји ни је ино ва ти ван и ко ји се ве ћин ски осла ња на по сто је ћи стан дард. Ако је ино ва ти ван (in no va ti ve con tent ap pro pri a tion), умет ник мо же да ис ко ристи са др жај, стил и мо тив да пред ста ви, у ком би на ци ји, ново де ло ко је и не по сто ји у ори ги нал ној кул ту ри. 32 С дру ге стра не, Ро џерс на во ди да је кул тур на апро при ја ција уско ве за на за кул тур ну по ли ти ку, пре ма сле де ћој ше ми: 1) Кул тур на раз ме на: за јед нич ка раз ме на сим бо ла, ар тефа ка та, ри ту а ла, жан ро ва и тех но ло ги је из ме ђу кул ту ра са при бли жно јед на ким ни во ом мо ћи. 2) Кул тур на до ми на ци ја: ко ри шће ње еле ме на та до ми нантне кул ту ре од стра не по тла че не/суб ор ди ни ра не култу ре, где је при хва ће на кул ту ра на мет ну та. 3) Кул тур на екс пло а та ци ја: ко ри шће ње еле ме на та по тлаче не кул ту ре од стра не до ми нант не, без раз ме не, до пушта ња или ком пен за ци је. 4) Тран скул ту ра ци ја: кул тур ни еле мен ти ство ре ни од стране ви ше кул ту ра, где је тра же ње јед не ори ги налне кул туре про бле ма тич но, као на при ме ру ви ше стру ке апроприја ци је кул ту ре у до ба гло ба ли за ци је или транснаци о налних хи брид них фор ми ка пи та ли зма. 33 По ред Ро џер са и Јан га, на ве шћу још је дан при мер ко ји пока зу је оп сег раз ма тра ња и кон текст кул тур не апро при ја ције, иа ко се он не мо же у то ли кој ме ри при ме ни ти на Му хин рад. Дру Бек (Drew Beck) у свом ра ду Un der stan ding cultu ral ap pro pri a tion на во ди да у кон тек сту САД апро при јаци ја има сна жне по ли тич ке и ра сне им пли ка ци је. Та ко ђе, у тек сту Not hing co mes from now he re Јанг и Су зан Хејли (Su san Ha ley) се као и Бек окре ћу и при сва ја њу кул ту 31 Young, Ј. O. (2008) Cul tu ral ap pro pri a tion and the arts, Mal den: Blac kwell pu blis hing, p. 23. 32 Исто, стр. 34-40. 33 Ro gers, R. A. (2006) From cul tu ral ex chan ge to tran scul tu ra tion: a re vi ew and re con cep tu a li za tion of cul tu ral ap pro pri a tion, Com mu ni ca tion the ory 16 Flag staff: Nort hern Ari zo na Uni ver sity, p. 477. 182

ре Се верно а мерич ких Ин ди ја на ца, по вла че ћи исто риј ске по сле ди це (нео)ко ло ни ја ли зма. Ци ља ју ћи на сред њу бе лу кла су, Бек на во ди да је овај про цес дис ло ка ци је иден ти те та (тзв. outside-ness) по сле ди ца ка ко не до стат ка тра ди ци о налне кул ту ре у ло ка лу, та ко и од ба ци ва ње исте услед осе ћа ја про те ста или не при па да ња. Као из у зет но би тан тре ну так је и пи та ње у ко јој ме ри осо ба ко ја пре у зи ма кул ту ру дру ге за јед ни це има ли чан, не по сре дан кон такт са том кул ту ром и љу ди ма, или се ра ди о јед ној вр сти за ми шља ња кул ту ре (cul tu re ima gi na tion), ко ја има ви ше лич ног зна че ња, не го одр жи вих ве за са да том циљ ном гру пом. Ов де по сто ји (не из го во ре на) опа сност од ег зо ти за ци је; Цветан Тодоров наводи да је егзотизам, као и национализам, релативизам, али на дијаметрално су про тан на чин: Оно што се вред ну је ни је не ки по сто ја ни са др жај, већ из ве сна зе мља и кул ту ра ко је би ва ју де фи ни са не ис кљу чи во у одно су на по сма тра ча... (у ег зо ти зму, С. Т.) ни је то ли ко реч о вред но ва њу не ког дру гог, ко ли ко о кри ти ци са мог се бе, ни ти о опи су не ке ствар но сти, ко ли ко о фор му ли са њу иде а ла. Ен ти те ти ми и они по ста ју крај ње ре ла тив ни и за ви се од ло кал ног кон тек ста и тач ке гле ди шта. На ци о на ли зам у овом слу ча ју на вр ху вред но сне ле стви це ста вља сво ју зе мљу, док ег зо ти зам ве ли ча зе мљу ко ја ни је ње го ва, а сам иде ал је ја чи ако су на ро ди и кул ту ре уда ље ни ји и не по зна ти ји. 34 На кра ју, осла ња ју ћи се на рад Ро бер та Хеб ди џа (Ro bert Hebdi ge), Бек на во ди да је апро при ја ци ја, у овом дру штвеном кон тек сту, из раз али је на ци је, не при па да ња као опо зици ја или фру стра ци ја бе лој (а мо же се до да ти и За пад ној) кул ту ри. Апро при ја ци ја сто га мо же би ти и ре ак ци ја на сопстве но дру штво, не за до вољ ство, бег, из град ња сво је по себно сти и из раз не при па да ња, тра же њем иден ти те та кроз ту ђу кул ту ру. Ме ђу тим, ва жно је по ву ћи раз ли ку из ме ђу ег зо тиза ци је и из град ње раз у ме ва ња те кул ту ре, ко ли ко она оста је уда ље на или жи вље на у сва ко дне ви ци, од но сно у ко јој ме ри је за и ста тран скул ту рал на. Му ха мо же да пре у зи ма ли ков не уз о ре из исто ри је умет но сти ко ји ни су ве за ни за БиХ контекст, што Бек ви ди као гу бље ње ло кал не кул ту ре, ме ђу тим у то ме он мо ра и да бу де и до бар сли кар (ино ва ци ја). Припа да ње у ње го вом слу ча ју ни је стрикт но у оче ки ва ним грани ца ма, а дис ло ка ци ја иден ти те та има сво је ко ре не ко ји ће би ти ана ли зи ра ни у на ред ном де лу. Не ма сум ње да за ми шље на ге о гра фи ја по ма же ду ху да ин тен зи ви ра вла сти то осе ћа ње се бе дра ма ти зу ју ћи уда 34 То до ров, Ц. (1994) Ми и дру ги фран цу ска ми сао о људ ској ра зно ли кости, Бе о град: Би бли о те ка XX век, стр. 257. 183

ље ност и раз ли чи тост из ме ђу оно га што му је бли ско и оно га што му је да ле ко. То у јед на кој ме ри ва жи за осећа ње ко је се че сто ја вља да би смо мно го ви ше би ли код ку ће у 16. ве ку, или на Та хи ти ма. 35 Тран скул ту ра ли зам и ло кал ни иден ти тет СТ: У кре а тив ној апро при ја ци ји дру ге умет но сти, где нај ви ше осе ћаш свој до при нос? МК: Код апро при ја ци је нај ва жни ји је ис тра жи вач ки однос. Ко мен тар ко ји нај че шће до би јам је сте Мо гу и ја ово, и искре но мо гу, али ни ко уства ри то не ура ди, ни ко не чи та књи ге, про на ла зи члан ке или на кра ју кра је ва прочи та ви ше од Ви ки пе ди је да би ис тра жио не ки објект ин те ре со ва ња. Ако на су ми це ко ри сти те не ке сим бо ле, он да ни шта и не ка же те. Ја ни ка да не ћу би ти ја пан ски уки јо-е сли кар, то и не же лим, ме ђу тим мо гу пре по зна ти од ре ђе не мо ти ве кроз ко је мо гу по сла ти не ку дру гу по руку. При каз хо мо сек су ал не сце не из не ке шун ге не ма исто зна че ње у Са ра је ву 2014. као у Еду 1760. 36 Апро при ја ци ја је да нас ди рект на по сле ди ца то тал не ствар но сти свих са да, ов де и сву да. У ис тра жи ва њи ма и са вре ме ним те о ри ја ма дру штва по сто ји низ из ра за (или buz zwords) ко је по ку ша ва ју да кон тек сту а ли зу ју и да ју об јашње ње шта је то што се де ша ва са ме ша њем кул ту ра, подстак ну то гло ба ли за ци јом. Хи брид не кул ту ре (hybrid cul tures), пре но ше ње кул ту ра (tran sfe ren ce of cul tu res), са ста ја ње кул ту ра (cul tu ral con ver gen ce), ко тао пре та па ња (mel ting pot), са ла та, ста па ње (fu sion), ко смо по ли ти зам (co smo po li tism)... Да бих био ја сан, осло ни ћу се на тер мин тран скул ту ра ли зам из два раз ло га за то што под ра зу ме ва кре та ње кроз кул туру и ста па ње са ду бљим кул ту ро ло шким вред но сти ма. При то ме, осло ни ћу се на де фи ни ци ју му зи ча ра и про фе со ра Хуиба Ши пер са (Hu ib Schip pers) ко ји овај тер мин при ме њује у му зич ком обра зо ва њу у окви ру тзв. му зи ке све та (world mu sic), а ко ја де ли мич но под се ћа и на Ро џер со ву струк ту ру апро при ја ци је кул ту ре. Ши перс на во ди струк ту ру ко ја разли ку је не ко ли ко ни воа, на ре ла ци ји отво ре но сти и ме ша ња са дру гим кул ту ра ма: 1) Мо но кул ту ра ли зам: окре ну тост јед ној кул ту ри, са јаким на гла ском на соп стве ној ва жно сти, али без по твр де и дру гих пер спек ти ва; 35 Са ид, Е. (2000) Ори јен та ли зам, Бе о град: Би бли о те ка XX век, стр. 44. 36 Ту нић, С. (2015) Skype call Ar ling ton Sa ra je vo, Ин тер вју са Му ха ме дом Ка фе џи ћем - Му хом, ин тер нет пор тал Бука. 184

2) Мул ти кул ту ра ли зам: мно штво, при зна ва ње по сто ја ња дру гих пер спек ти ва, али сва ка кул ту ра ра ди за се бе; 3) Ин тер кул ту ра ли зам: по сте пе на пре та па ња, ме ша ња, по зај ми це и раз ме не; 4) Тран скул ту ра ли зам: то тал но пре ли ва ње кул ту ра, за кон зер ва тив но по и ма ње ха ос, ме ђу тим ства ра ју се но ве фор ме и на пу шта ју оп ште при хва ће не ме то де. Тран скул тур но. Ово се од но си на ду бо ку раз ме ну при ступа и иде ја. На го ве шта ва про гра ме где се мно ге раз ли чите му зи ке и му зич ки при сту пи на ла зе на јед на ком ни воу, не на мар ги на ма, већ кроз оп ште по чет нич ке кур се ве, исто ри ју, те о ри ју, ме то до ло ги ју и ди ску си је о уло зи музи ке за за јед ни цу, ле по ту или це ре мо ни ју. 37 За ме ни те реч му зи ка са реч ју умет ност и де фи ни ци ја не гу би на сво јој сна зи. Мо гу ће је ди ску то ва ти да ли се у случа ју Му хи ног сли кар ства ра ди о пот пу ном или де ли мич ном тран скул ту ра ли зму, ме ђу тим има ју ћи у ви ду у ко јој ме ри он при хва та ја пан ску умет ност, за јед но са сво јим кон тек стом и раз ме њу ју ћи од ре ђе не те ме на ре ла ци ји Ја пан-би Х, чи ни ми се да тер мин оправ да но сто ји. Из ког раз ло га умет ник од лучу је да се пре пу сти ова квом чи ну? Ње го вим ре чи ма: За што по се же мо за дру гим кул ту ра ма? За то што мисли мо да је на ша си ро ма шна, да је на не ки на чин де кадент на или да стаг ни ра и да је тре ба обо га ти ти, то јест узи ма мо из дру ге оно што нам фа ли. У Ју ги то је би ла Co ca Co la и McDo nalds. Сад кад то има мо, ви ди мо да нам фа ле да ле ко ду бље и ја че ства ри. Нпр. то ле ран ција и при хва та ње дру гог и дру га чи јег. 38 За ме не глав но пи та ње чи ни раз у ме ва ње овог бе га од своје сре ди не. Ова ре ак ци ја ко ја за по сле ди цу има осе ћај аутсај де ра, из ве сне дис ло ка ци је иден ти те та, на афек тив ном и са знај ном ни воу је ве за на за ло кал ни кон текст дру штва и умет но сти из ко је но ви ау тор до ла зи. Окре та ње Дру го ме умет но сти и кул ту ри Ја па на у овом слу ча ју би за не ко га пред ста вља ло нпр. уз ми ца ње под те жи ном на сле ђа ци вилног ра та у бив шој Ју го сла ви ји и су о ча ва ња пре ко по ли тич ко- ак ти ви стич ко ори јен ти са них умет нич ких прак си. Опасно је сте ре о тип но (или есен ци ја ли стич ки) јед ну зе мљу или уметност ве за ти за не ко ли ко до га ђа ја (ко ли ко год по зи тив ни или 37 Schip pers, H. (2010) Fa cing the mu sic: sha ping mu sic edu ca tion from a global per spec ti ve, Ox ford uni ver sity press, p. 50. 38 Имејл пре пи ска са умет ни ком, но вем бар 2014. 185

не га тив ни би ли), јер се бри ше ком плек сност жи во та и јед но ду бље раз у ме ва ње дру штва. МИ: Мно ги БиХ умјет ни ци ра де на дру штве но-по ли тичким те ма ма, по себ но у од но су на про те кли рат. Ко ли ко је зна чај но и да ље се ба ви ти овим те ма ма и жи ви мо ли још уви јек у око ви ма рат них зби ва ња? МК: Ни сам пра тио та кве умјет ни ке, не во лим гле да ти на ше фил мо ве, на шу му ку, мо жда ћу и сам јед ног да на смо ћи сна ге да се су о чим са овим ра том. Зна чај но је бави ти се би ло чи ме, отво ре ног ср ца и искре но, ја ва шлук и зло у по тре ба се уви јек пре по зна ју, а та кав рад во ди ка духов ној смр ти. Што се ти че ра та, он и да ље тра је, љу ди уми ру, не од ме та ка, већ од гла ди, вој ни ци ни су у ма скирним уни фор ма ма, већ су ма ски ра ни на ци о нал ним бо ја ма, ге не ра ли су тај ку ни овог ди вљег ка пи та ли зма. 39 СТ: Где ви диш се бе на ло кал ној сце ни? МК: За сад се ви дим у Са ра је ву, а са њам о То ки ју и Босто ну. СТ: У ко јој ме ри је са вре ме но БиХ дру штво ви дљи во у тво јој умет но сти? МК: Па оно мо же са мо да по сто ји као кон траст, као нега тив, дру га крај ност. 40 По сле ди ца овог уда ља ва ња од ло кал ног кон тек ста чи ни изград ња ем па ти је и по све ћи ва ња ка ја пан ској умет но сти. Дело Му ха ме да Ка фе џи ћа ни је ли ше но кри тич ког на сто ја ња и освр та на рат и на ци о на ли зам, 41 али он од би ја да бу де с тим фо ку сом за ро бљен и по и сто ве ћен. Мо жда се у овом слу ча ју ра ди и о ан ти на ци о на ли зму. Бег је сте лич ни, умет нич ки и по ли тич ки став. Та ква по зи ци ја из ме шта ње га као кул турног ак те ра са пре по зна тљи ве мре же тра ди ци ја и иден ти те та, што је нпр. ви дљи во и у окви ру по став ке и пра те ћег тек ста из ло жбе БиХ умет ни ка Де ко ди ра ње. 42 Ње гов рад штр чи ако се фо ку си ра мо до ми нант но на пи та ња ло кал-по ли тичко-кри тич ке умет но сти, а чи ни ми се и да ни је пре по знат 39 Исо вић, M. (2012) У БиХ је за бо ра вље но шта је нор ма лан жи вот, Интер вју са Му ха ме дом Ка фе џи ћем - Му хом, ин тер нет пор тал БУ КА. 40 Ту нић, С. (2015) Skype call Ar ling ton Sa ra je vo, ин тер вју са Му ха ме дом Ка фе џи ћем - Му хом, ин тер нет пор тал БУ КА. 41 При мер ра да на про јек ту MO nu MEN TI mo tion: http://mu ha on li ne.co m/ port fo lio-item/mo nu men ti mo tion/ 42 Из вор: Ву ја но вић, Б. Аспек ти умјет нич ког де ло ва ња у на је же ној стварно сти, у: Де ко ди ра ња са вре ме на умјет ност Бо сне и Хер це го ви не (2014) Це ти ње: На род ни му зеј Цр не Го ре, стр. 14-15 и http://mu ha on li ne. co m/de co ding-con tem po rary-art /. 186

као фак тор ко ји ите ка ко го во ри о иден ти те ту, о не при па дању ка те го ри ји и јед ном дру гом на чи ну де ло ва ња на ре ла ци ји ло кал но-транс/ин тер-на ци о нал но. Иден ти тет је из ме штен, аут сај дер ски, али ви зи ја је ши ра од ло кал ног кон тек ста ко ји чи ни тач ку по ве зи ва ња, али не и ис кљу чи во сти. Мо жда у ра ду Му хе мо же мо да го во ри мо о Ја па ну као јед не тран сна род не по ве зни це, мре же иде ја и зна ња, уме сто на цио нал-ге о граф ских од ред ни ца. Мо жда кроз ве зу са ње го вим Ја па ном 43, он и го во ри и из бе га ва да го во ри о сво јој сре дини. Од но сно, про на шао је на чин сво је са мо ре а ли за ци је, избе га ва ју ћи ло кал не то ко ве, ка те го ри за ци је, те ме, ди ску си је, ис пу ња ва ју ћи се сво јим све том са мо све сно, зна лач ки, са ома жом, по што ва њем, ши ре ћи око се бе те из во ре ин спи раци је. Мо жда је је дан од нај бо љих ар гу ме на та ње го вог ста ва ци тат, уз то и ве зан за до ба сна жне ре цеп ци је ја пан ске уметно сти на За па ду од стра не Еми ла Зо ле (Émi le Zo la): Утјецај Ја па ни зма је оно што је би ло по треб но да нас из ба ви из сумор не, цр не тра ди ци је. 44 Илустрација 4 Masterpiece, серија Utamaro Lichtenstein, 2014; Мухамед Кафеџић Муха http://muhaonline.com/ 43 У ко ме још (увек) ни је био, што не под ра зу ме ва сум њу у ег зо ти за цију, јер ни ка да ни је ни те жио да се пре тва ра да је ја пан ски или уки јо-е умет ник, већ да ре фе ри ше на естет ско-умет нич ко-исто риј ски кон текст са ува жа ва њем и зна њем. 44 Ка фе џић, M. (2012) Је дан од 100 по гле да, ма ги стар ски рад, Ака де ми ја ли ков них умет но сти у Са ра је ву, стр. 55. 187

Илустрација 5 The Young Bosniak Flautist, серија History re-painting, 2012; Мухамед Кафеџић Муха http://muhaonline.com/ За кљу чак: плу та ју ћи иден ти те ти Где пре ста је ин спи ра ци ја и по зај ми ца, а по чи ње ко пи ра ње и пла ги јат; та ко ђе, до кле се мо гу ће ме ша ње кул ту ра, а ка да на ста је акул ту ра ци ја? На ово пи та ње је не мо гу ће да ти исцр пан од го вор у ова ко крат ком тек сту. При то ме, оста ја ње и да ље у ге о граф ско-на ци о нал ним од ред ни ца ма за ма гљу је чи ње ни цу да су ка те го ри за ци је ту да би би ле про пи ти ва не и на но во по ста вље не; исто као што су ка те го ри за ци је ван про ме не и ме ша ња не мо гу ће. СТ: За што сли каш кул тур не ко до ве јед не дру ге кул ту ре? МК: За то што је то и мо ја кул ту ра. Гло бал но гле да ју ћи сви смо исти, има мо исте же ље и сно ве. Та ко да мо жда мо је ин си сти ра ње на ко ри ште њу ви зу ел них сим бо ла друге кул ту ре је у осно ви је дан вид обо га ћи ва ња или ре ак тиви ра ња за бо ра вље них сим бо ла пр ве кул ту ре. Ре ци мо да је то ви та мин Б, кад га не до вољ но до би јаш уну тар свако днев не ис хра не, мо раш узи ма ти су пле мен те. Нај смјешни ји ми је био на слов у но ви на ма за мо ју са мо стал ну из ло жбу у Би ха ћу Ја пан ска умјет ност XX сто ље ћа. Нит је мо ја умјет ност ја пан ска, нит су мо ти ви из XX сто љећа. Да ли је за сно ва на на ја пан ској умјет ности, то јест, ал да је ја пан ска, то си гур но ни је. Ван Гог кад је ишао у Арл ни је ишао да сли ка Фран цу ску, он је сли као Ја пан, па опет ни је ства рао ни ти ја пан ску ни ти фран цу ску умјетност. Кад Ја су ма са Мо ри му ра об ра ди рад Фри де Ка ло 188